Pitanje nedelje
Da li je jabuka rajsko voće?
Nekada se govorilo da ćemo ako jedemo jednu jabuku dnevno, sebe poštedeti odlazaka lekaru, a danas se sve više priča o opasnom voću punom pesticida i herbicida. Povodom 20. oktobra, Svetskog dana jabuka, pitali smo prof. dr Evicu Mratinić, profesorku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Da li je jabuka i danas rajsko voće?
Jabuka je voćka za koju se vezuju mnoge priče, mitovi, verovanja i običaji.
Po Bibliji, Eva je namamila Adama crvenom jabukom, zbog čega je on isteran iz raja, pa se i danas mnogi pitaju kakava bi bila sudbina čovečanstva da se Adam nije polakomio i tu jabuku uzeo. Možda bi ljdi i dan danas živeli u Edemskom vrtu oslobođeni svih briga i bola. Međutim, kako Adam nije mogao da odoli tom izazovu, čovečanstvo je zauvek osuđeno na zemaljski život, a muškarci (za razliku od žena) sa „jabučicom“ u grlu, nastalu upravo od jabuke koju je Eva dala Adamu, a on je od straha (kada je video Boga) ne proguta do kraja.
To kaže biblija, a grčka mitologija da je Dionis, bog vina, bio ujedno i tvorac jabukovog drveta, koje je poklonio Afroditi, boginji lepote, kako bi zadobio njenu ljubav.
Zlatnu jabuke, kao simbol plodnosti, su Hesperide darivale Heru, nebesku caricu i zaštitnicu bračnog života, prilikom njenog venčanja sa Zevsom.
U našoj narodnoj tradiciji, verovanjima i običajima, jabuka zauzima posebno mesto. Ona nas prati tokom celog života, kao simbol dobra, zdravlja, napretka, sreće i plodnosti.
Iz svega navedenog moglo bi se zaključiti da je jabuka danas posebno (rajsko) voće.
Kako da znamo da li je jabuka zdrava? Da nije puna štetnih hemikalija? Mogu li pesticidi i herbicidi da se uklone pranjem ili guljenjem kore?
Pri kupovini jabuke teško je okularno proceniti da li je plod jabuke „zdrav“, odnosno zdravstveno bezbedan.
Sorte jabuke koje se danas gaje u tzv. komercijalnoj proizvodnji su uglavnom više ili manje osetljive na različite biljne bolesti i štetočine.
Zbog toga je u njihovom gajenju neophodna primena hemijskih zaštitnih sredstava (pesticida, fungicida i dr.), koja se kao rezidue jednim delom zadržavaju i u plodu (uglavnom na pokožici).
Kolika je ta količina rezidua u plodu jabuke, okularno se ne može oceniti, a zavisi od čitavog niza faktora (osetljivosti sorte, broja prskanja u toku vegetacije, meteoroloških uslova u toku godine, stručnosti, proizvođača i dr.).
Zato se pri kupovini ne može odrediti da li je plod jabuke zdravstveno bezbedan ili ne.
Takođe treba naglasiti da ako se zaštita jabuke obavlja stručno, broj prskanja će biti sveden na neophodan minimum, kao i eventualni ostaci (rezidue) zaštitnog sredstva, te bi se takvi plodovi mogli smatrati „zdravim“.
Međutim, kako pri kupovini jabuke na pijaci ili marketu, mi ne znamo kako je jabuka gajena, pri konzumiranju njenih plodova poželjno je ukloniti pokožicu i jedan tanji sloj mesa ploda, jer apsorbovani pesticidi se ne mogu ukloniti pranjem plodova.
Kao zdravi plodovi jabuke mogu se smatrati i oni kod kojih u gajenju nije vršena hemijska zaštita, što za posledicu ima plod sa mnogo krasta, pega, crvljivosti itd.
U stručnoj javnosti ste poznati kao veliki borac za očuvanje naših autohtonih sorti jabuka. Sakupili ste ih više od 300. Ima li nade da neke od njih ponovo rastu u našim voćnjacima?
Većina autohtonih sorti jabuke je osteljiva prema bolestima i štetočinama, zbog čega nisu pogodne za gajenje kao tzv. stone sorte. One bi eventualno mogle da se gaje samo kao tzv. industrijske sorte ili na okućnici za sopstvene potrebe.
Koja je vaša omiljena sorta? Kolačara, bela kalačuša, crvena debelokorka, demirka, dunjka, mioljača, novčićeva budimka, streknja ili neka druga?
Kao konzument uvek bi se opredelila za Gružansku kolačaru, jer me podseća na najlepši period mog života (detinjstvo), koje sam provela igrajući se ispod njene krošnje u selu Oplanić pored Knića.
Kao stručnjak posebno su mi drage sorte koje bi mogle da se koriste u oplemenjivanju jabuke: Kopaonička petrovača (zimska sorta koja može da se čuva do Petrovdana), Mioljača (koja rađa svake godine i u ekstremnim uslovima gajenja, Krtajka (izuzetno kvalitetnog ploda), Krupnoploda šumatovka (zbog otpornosti prema bolestima) itd.